Гледајте нас

Водичи за повратнике

Водичи за повратнике

  • Признавање иностраних диплома у Републици Српској

Надлежни орган за признавање иностраних диплома за основно и средње образовање је   Министарство просвјете и културе Републике Српске. Поступак признавања диплома основог и средњег образовања је неопходно за  наставак школовања у Републици Српској или запошљавање са средњом стручном спремом.

Први корак у процесу признавања диплома је преузимање и попуњавање захтјева са званичне веб странице Министарства просвјете и културе Републике Српске. Неопходно је и прибавити превод свједочанстава или дипломе код сталног судског тумача у Републици Српској (лиценцираног од стране Министарства правде). Након тога, подноси се документације која треба да садржи оригинал (или овјерену копију) дипломе/свједочанства, попуњен захтјев, превод судског тумача на увид и доказ о уплати административне таксе. Инструкција за плаћање таксе налази се у Захтјеву.

Надлежни орган за професионално признавање је Агенција за високо образовање Републике Српске (АВОРС), а признавање дипломе високошколске установе је услов за општи приступ тржишту рада и запошљавање у струци. Признавање страних високошколских квалификација у сврху наставка студија (академско признавање) је у надлежности високошколских установа.

Агенција за високо образовање Републике Српске није надлежна за признавање специјализација и сертификата издатих у оквиру стручног оспособљавања. Признавање специјализација је у надлежности ресорних министарстава.

У поступку признавања у сврху општег приступа тржишту рада врши се вредновање страног студијског програма на ком је стечена страна високошколска квалификација. Поступку вредновања претходи прибављање информација о систему студирања у земљи у којој је страна високошколска диплома стечена, акредитацији високошколске установе и студијског програма, те других информација о студију који је претходио стицању стране високошколске квалификације.

Процедурално, процес признавања почиње преузимањем и попуњавањем Захтјева за признавање стране високошколске квалификације, који је службени документ неопходан за покретање поступка признавања.

Образац Захтјева доступан је на сљедећем линку https://www.avors.org/doc/1Zahtjev_za_priznavanje_stranih_visokoskolskih_kvalifikacija_maj_23-2025-12.docx.

  • У попуњен образац потребно је доставити на адресу Агенције за високо образовање Републике Српске, заједно са сљедећим документима:
  • Овјерена фотокопија стране високошколске квалификације;
    • Превод стране високошколске квалификације извршен од стране сталног судског тумача регистрованог у БиХ на један од језика у службеној употреби у БиХ;
  • Оригинал или овјерена фотокопија додатка дипломи са транскриптом испита;
  • Превод додатка дипломи са транскриптом испита извршен од стране сталног судског тумача регистрованог у БиХ на један од језика у службеној употреби у БиХ, осим у случају када је документ издати на енглеском језику и није потребно достављати превод.
  • Оригинал или овјерена фотокопија транскрипта испита (увјерења о положеним испитима) уколико додатак дипломи није издат и превод извршен од стране сталног судског тумача , осим у случају када је документ издати на енглеском језику и није потребно достављати превод;
  • Увјерење о држављанству Босне и Херцеговине/Републике Српске (за држављане Босне и Херцеговине) а за стране држављане овјерена фотокопија пасоша, односно јавна исправа којом се доказује статус избјеглице или расељеног лица;
  • Извод из матичне књиге вјенчаних (за лица која су промијенила презиме)
  • Доказ о уплати накнаде за трошкове признавања (инструкција за плаћање се налази у Захтјеву).
  • Радна права, обавезе и просјечне плате по секторима

Радна права и обавезе у Републици Српској примарно су регулисани Законом о раду Републике Српске, колективним уговорима, правилницима о раду и појединачним уговорима о раду. Ова права настају даном када радник званично ступи на рад код послодавца. Кључна радна права радника: 

  • Плата и накнаде: Радник има право на бруто и нето плату, накнаду за топли оброк, регрес, као и увећање плате за прековремени рад, рад ноћу и рад празницима.
  • Радно вријеме: Пуно радно вријеме износи 40 часова седмично. Све преко тога сматра се прековременим радом који је временски ограничен.
  • Одмори: Право на дневни одмор (пауза од 30 минута), седмични одмор (најмање 24 часа непрекидно) и годишњи одмор у трајању од минимално 20 радних дана.
  • Заштита на раду: Право на безбједно радно окружење и заштиту здравља. Послодавац је дужан да обезбиједи опрему и мјере заштите.
  • Заштита од дискриминације и мобинга: Забрањен је сваки вид непосредне или посредне дискриминације по основу пола, расе, националности, вјере или политичког увјерења.
  • Породиљско одсуство: Жене имају право на плаћено породиљско одсуство у трајању од 12 мјесеци за прво и друго дијете, односно 18 мјесеци за треће и свако наредно дијете.

 

С друге стране, Закон прописане главне обавезе радника су:

  • Извршавање послова: Савјесно и квалитетно обављање радних задатака дефинисаних уговором о раду.
  • Поштовање радне дисциплине: Придржавање утврђеног радног времена и интерних правила послодавца.
  • Чување пословне тајне: Обавеза чувања података и информација које су актима послодавца дефинисане као пословна тајна.
  • Намјенско кориштење средстава: Пажљиво руковање средствима за рад и опремом коју је послодавац обезбиједио.
  • Обавеза обавјештавања: Дужност да се послодавац обавијести о болести или другим оправданим разлозима за одсуство са посла.

 

Поред тога, регулисана су и права и обавезе послодавца, а неке од главних су:

  • Исплата плата: Редовно исплаћивање плата и уплата припадајућих пореза и доприноса.
  • Обезбјеђивање услова: Омогућавање сигурних услова за рад и средстава потребних за обављање посла.
  • Организација рада: Послодавац има право да распоређује раднике на радна мјеста у складу са њиховим квалификацијама.
  • Отказ уговора: Могућност отказа уговора о раду раднику у случајевима кршења радне дисциплине или економских/технолошких вишкова, али искључиво према законској процедури.

 

Контролу и заштиту права врши Републичка управа за инспекцијске послове (Инспекторат РС). 

Према посљедњим доступним подацима Републичког завод за статистику Републике Српске тренутна просјечна нето плата у Републици Српској износи 1.698 КМ.

Просјечна плата за стручне, научне и техничке дјелатности је2.186 КМ и овај сектор има највећи просјек плата у Републици Српској, док угоститељство и грађевинарство имају међу нижим секторским просјеком – 1.250 КМ.

Просјечна плата у јавни сектор, тј. У дјелатности јавне управе, образовања и здравства креће се између 1.700 КМ и 1.850 КМ.

У сектору производње и трговина, прерађивачка индустрија и редовна трговина биљеже просјек око 1.300 КМ.

Преглед просјечних плата по секторима и годинама доступна је на страници Републичког завод за статистику Републике Српске.

  • Слање, примање и прекогранични пренос новца

Прекогранични пренос, слање и примање новца у Републици Српској и Босни и Херцеговини врше се путем међународних дознака (банкарских трансфера), брзог трансфера новца, поштанских упутница и дигиталних платформи/апликација, при чему је максимални мјесечни лимит за физичка лица из БиХ ограничен на 2.500 ЕУР (односно противвриједност у БАМ).БиХ тренутно активно спроводи кораке ка уласку у СЕПА систем (Јединствено подручје плаћања у еврима), што ће драстично појефтинити и убрзати трансакције са ЕУ.

Детаљније о наведеним начинима слања, примања новца и прекограничног преноса новца: 

Најпопуларнија опција за слање новца, гдје се новац подиже у готовини у року од неколико минута. Пошиљалац плаћа провизију, а примаоцу је потребан само лични документ и контролни број. Најчешће се користи услуга Wестерн Унионкоја је доступна на шалтерима већине банака и пошта. Има високе накнаде (4–12 ЕУР за износ од 200 ЕУР) и мање повољан курс. МонеyГрам иРИА су јефтинија алтернатива Wестерн Унион-у. Ове услуге су у Српској и БиХ доступне преко банака и поштанских оператера.

Стандардни начин за слање већих износа новца директно са банковног рачуна из иностранства на девизни рачун у БиХ., а функције тако да пошиљаоцу у иностранству морате доставити своје ИБАН и СWИФТ/БИЦкодове банке у БиХ. Накнаде за ове трансакције могу бити фиксне или у проценту. Често постоје додатни трошкови посредничких (кореспондентских) банака, а просјечно вријеме чекања реализације трансфера је од 2 до 5 радних дана, уз могућност трансфера у краћем року уз посебну накнаду.

Поштански оператери имају развијен систем за брзи међународни пренос новца са земљама у региону путем ПостЦасх, услуге коју нуде БХ Пошта и Поште Српске. Ова услуга омогућава брз трансфер новца између БиХ, Србије, Црне Горе и Хрватске, а новац се шаље и прима на шалтерима пошта.

За слање новца из иностранства ка Републици Српској и БиХ све се више користе онлајн сервиси и домаће и ностране апликације попут:

  • ТИЗИ: Специјализовани домаћи интернет портал Нове банке Бања Лука за слање новца из дијаспоре (ЕУ) директно у БиХ, било на рачун или за исплату у кешу.
  • Wисеи Револут: Глобалне платформе које омогућавају корисницима из иностранства (нпр. Хрватске или ЕУ) да пошаљу девизе (ЕУР) које се конвертују у БАМ по веома повољном, средњем тржишном курсу и пребацују на банковни рачун у БиХ.
  • ПаyПал: Омогућава примање новца из иностранства на рачун у БиХ, али је за повлачење средстава обавезна повезана Висакартица домаће банке. ПаyПал наплаћује провизију на пријем и конверзију валута.

 

У складу са прописима, унос новца у земљу је слободан, али је обавезно пријавити сваки износ у било којој валути који прелази 10.000 ЕУР (или противвриједност у КМ) Управи за индиректно опорезивање (УИО) на граничном прелазу. За пријаву је потребни имати потврду о поријеклу новца или подизању са рачуна у иностранству.

  • Колико кошта живот у Републици Српској?

Статистички оквир за мјерење потрошачке и куповне моћи као и стандарда узима се потрошачка корпа, а коју мјере и израђују Министарство трговине и туризма и Републички завод за статистику.

Тренутна вриједност синдикалне корпе износи тачно 2.918,14 КМ за четворочлану породицу,

А једна просјечна плата (1.698 КМ) покрива око 58% мјесечних породичних потреба. Основне животне намирнице и храна чине највећи износ потрошачке корпе од преко 1.340 КМ.

Трошкови живота се значајно разликују на регионалном нивоу унутар Српске и у зависности у којој општини и граду живите.

Бања Лука, као административни, економски, универзитетски и културни центар Републике Српске, је по већини параметара најскупљи град за живот у Републици Српској и БиХ.

Просјечан мјесечни закуп једнособног стана износи 450–600 КМ, а већих породичних станова од 700 до 1.200 КМ. Трошкови везани за становање, струја, вода и централно гријање (Еко Топлане Бања Лука) износе између 350 КМ и 500 КМ мјесечно, зависно од сезоне.

Поред трошкова везаних за становање, значајну ставку чине и трошкови превоза и цијене везане за породице са дјецом. Цијена редовне мјесечне радничке карте за јавни превоз износи 57 КМ, а цијена јавног вртића под окриљем Центра за предшколско васпитање износи 165 КМ, док Град Бања Лука обезбјеђује новчане субвенције за дјецу у приватним вртићима који износе између 400 и 600 КМ мјесечно.

  • Повратак са дјецом рођеном у иностранству

Повратак сам по себи може бити стресан и компликован, а посебну за породице са малољетном дјецом. За успјешну административну интеграцију породице и дјеце, неопходно је  урадити неколико административних поступака: упису држављанство и матичне књиге, пријава пребивалишта, регулисање здравственог осигурања и упис у предшколску установу или школу.

Надлежне институције за регулисање статуса држављанства су Министарство цивилних послова БиХ, Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске и локалне матичне службе општина/градова.

Пријава дјетета рођеног у иностранству неопходна је ради утврђивања држављанства и уписа у Матичну књигу рођених (МКР) у Републици Српској. Све административне радње се завршавају у општинској или градској администрацији у мјесту гдје се планирате вратити и настанити. Успјешном пријаво у матичне књиге добијате Јединствени матични број (ЈМБГ) који је неопходан за све остале кораке и процедуре везано за повратак.

Након уписа у Матичну књигу рођених и добијања ЈМБГ неопходно је регулисати пребивалиште дјетета што је кључан услов за издавање личних докумената и добијање званичне поште. У року од 8 дана од настањења на адреси, родитељи су дужни пријавити пребивалиште дјетета.

 

Надлежна институција је  Министарство унутрашњих послова Републике Српске (МУП РС) тј. локалне локације за лична документа (ЦИПС).

Пријава дјетета на обавезно здравствено осигурање преко запосленог родитеља или по основу повратка/незапослености остварује се у филијали Фонда здравственог осигурања Републике Српску у одређеној јединици локалне самоуправе. По регулисању здравственог осигурања остварује се право на израду електронске здравствене књижице и бесплатну примарну здравствену заштиту дјетета у примарној, секундарној и терцијарној здравственој заштити.

Упис у предшколску установу врши се центрима за предшколско васпитање или локалне предшколске установе, уколико општина/град немају оформљен центар за предшколско васпитање. Ова процедура важи само за предшколске установе којима управља општина или град док се упис у приватне предшколске установе врши директно код тих установа.

У случају да дијете уписује приватну предшколску установу, у већини јединица локалне самоуправе могуће је остварити право на субвенцију за дио цијене коштања мјесечног износа за приватне вртиће, а који није исти у свим општинама и градовима.

За  упис у школу дјеце школског узраста претходно је обавезна нострификација иностраних свједочанстава (погледати секцију „признавање иностраних диплома“) те пријава на конкурс за упис у основне или средње школске установе који објављује Министарство просвјете и културе Републике Спрске неколико мјесеци прије почетка школске године.

  • Организација селидбе, предности и изазови повратка

Држављани који се враћају из иностранства имају право на увоз личних ствари и покућства (намјештај, бијела техника) без плаћања царине, уз подношење потврде о времену проведеном на раду у иностранству (коју издаје Дипломатско-конзуларно представништво/Амбасада или послодавац) и детаљног пописа ствари.

Олакшице за физичка лица се не односе на аутомобиле. За увоз возила потребно је урадити хомологацију и увјерити се да возило испуњава актуелне еколошке и безбједносне стандарде прије регистрације у Републици Српској.

  • Пријава пребивалишта или боравишта

Приликом регулусања пребивалсишта и/или боравишта неопходно је напривити разлчику између пребивалишта и боравишта. Пребивалиште је јесто и адреса на којој се држављанин настани са намјером да тамо стално живи. Везује се за трајна лична документа (лична карта, пасош). Боравиште је мјесто и адреса гдје држављанин привремено борави (нпр. због посла, студирања или лијечења) дуже од 15 дана, али без намјере да се тамо трајно настани. Пријављује се на одређени временски период (најдуже до годину дана). 

Родитељи и повратници су дужни да пријаве своје пребивалиште, као и пребивалиште малољетне дјеце, у року од 8 дана од дана настањења на новој адреси.

  1. Корак: Прикупљање документације

 

За успјешну пријаву на шалтеру МУП-а потребно је приложити: 

  • Доказ о идентитету: Важећа лична карта (за пунољетне) или Извод из матичне књиге рођених и увјерење о држављанству (за дјецу рођену у иностранству која први пут пријављују адресу).
  • Доказ о основу за пријаву на адресу(један од наведених докумената):
    • Доказ о власништву или сувласништву над некретнином (нпр. ЗК извадак или посједовни лист).
    • Уговор о закупу стамбеног простора (овјерен код нотара или у надлежној служби).
    • Писана изјава власника некретнине (који мора доћи лично на шалтер са важећом личном картом) којом даје сагласност да се пријавите на његову адресу.

 

  1. Корак: Подношење захтјева

 

Одласком на шалтер МУП-а (ЦИПС), службеник ће вам штампати захтјев за пријаву пребивалишта који прегледате и потписујете на лицу мјеста. Сама пријава и промјена адресе у систему су бесплатне, али уколико због промјене адресе морате мијењати личну карту, уплаћује се законска такса за израду нове личне карте у износу од 18 КМ.

 

  1. Корак: Добијање потврде (ПБА-3 образац)

 

Одмах по завршетку процедуре, добијате званично Увјерење о пребивалишту(познатије као „ЦИПС пријава”). Ова потврда је кључни документ за све наредне административне кораке у Републици Српској: отварање рачуна у банци, пријаву на здравствено осигурање у ФЗО и упис дјеце у вртић или школу.

  • Како до држављанства БиХ?

Добијање држављанства Босне и Херцеговине (БиХ) регулисано је Законом о држављанству БиХ, а процедура зависи од ваше тренутне ситуације (поријекло, рођење или натурализација). Главни начини на који се стиче држављанство су поријеклом, рођењем на територији те натурализацијом. 

Ово је најчешћи начин стицања држављанства. Држављанство се стиче аутоматски или путем пријаве ако:

  • су оба родитеља били држављани БиХ у вријеме вашег рођења.
  • је један родитељ био држављанин БиХ у вријеме рођења, а ви сте рођени на територији БиХ.
  • је један родитељ држављанин БиХ, а ви сте рођени у иностранству (у овом случају се морате пријавити до 23. године живота надлежном органу).

Држављанство се додјељује дјетету које је рођено или нађено на територији Републике Српске и БиХ ако су му оба родитеља непозната, непознатог држављанства или без држављанства.

Ако сте странац и желите постати држављанин БиХ, морате испунити сљедеће опште услове:

  1. Имати навршених 18 година.
  2. Имати одобрен стални боравак у БиХ најмање 3 године прије подношења захтјева.
  3. Укупно боравити на територији БиХ најмање 8 година (укључујући привремени и стални боравак).
  4. Познавати један од језика конститутивних народа (српски, босански или хрватски).
  5. Да вам није изречена мјера протјеривања или заштитна мјера удаљавања.
  6. Да нисте осуђивани на затворску казну за кривична дјела са умишљајем (дужу од 6 мјесеци у посљедњих 8 година).
  7. Одрицање од претходног држављанства: БиХ углавном захтијева да се одрекнете свог тренутног држављанства, осим ако БиХ нема потписан Уговор о двојном држављанству са том земљом (нпр. са Србијом, Хрватском, Шведском).

Ако сте у браку са држављанином БиХ, услови су блажи:

  1. Брак мора трајати најмање 5 година прије подношења захтјева.
  2. Морате имати одобрен стални боравак у БиХ.
  3. Није потребно 8 година боравка, већ је довољно да сте у БиХ легално настањени.

 

Држављанство се може додијелити особи која представља нарочит интерес за БиХ (нпр. врхунски спортисти, научници, културни радници или велики инвеститори). У овом случају се не примјењују сви општи услови натурализације. 

Поступак се води пред надлежним ентитетским министарствима:

  • У Републици Српској: Министарство управе и локалне самоуправе РС.
  • У Федерацији БиХ: Федерално министарство унутрашњих послова (ФМУП).
  • За особе које живе у иностранству: Путем дипломатско-конзуларних представништава (ДКП) БиХ.

Процес може трајати од неколико мјесеци до годину дана. Административне таксе варирају. Унутар БиХ таксе су знатно ниже (пар стотина КМ) док у иностранству (путем амбасада) таксе за стицање држављанства путем натурализације или на основу међународних уговора могу износити и преко 600–800 евра.

  • Како до извода из матичних књига

До извода из матичних књига (рођених, вјенчаних или умрлих) у Републици Српској можете доћи на три основна начина. Важно је напоменути да изводи у Републици Српској сада имају неограничен рок важења, под условом да подаци у њима нису мијењани.

Захваљујући Централном систему за електронску обраду података, извод можете подићи у било којој општини или граду у Републици Српској, без обзира на то гдје сте рођени или вјенчани.

Процедурално, неопходно је отићи у најближу градску/општинску управу (Матични уред), попунити кратки захтјев и дати личну карту на увид. Обични извод кошта око 5–10 КМ (зависно од локалне таксе), док су међународни изводи скупљи (око 20 КМ).

Многе општине и градови (попут Бањалуке, Градишке, Бијељине итд.) увели су услугу „Е-матичар“.

Посјетите званичну веб-страницу ваше општине и потражите секцију „Виртуелни матичар“ или „Е-документи“. Документ се шаље препорученом поштом на вашу кућну адресу, а плаћање се врши  путем уплатнице или електронског банкарства, а на цијену таксе додају се и трошкови поштарине (укупно око 10–15 КМ за домаћи саобраћај).

Ако се налазите у иностранству, извод можете наручити преко најближе амбасаде или конзулата БиХ. Ово је најспорији и најскупљи начин (таксе су знатно више и износе неколико десетина евра). Бржа опција подразумијева кориштење горе поменуту услугу „Е-матичар“ или овласте некога у БиХ путем пуномоћи да извади документ и пошаље га поштом.

Ако вам треба извод за коришћење ван БиХ, обавезно тражите „Међународни извод“ (израђен на више језика према Бечкој конвенцији). Он обично не захтијева додатни превод.

  • Како најбрже до личних докумената: лична карта, пасош, возачка дозвола

Најбржи пут до личних докумената у Републици Српској води према локацији за издавање докумената Министарства унутрашњих послова Републике Српске (на шалтерима познатим као „ЦИПС“).

Ево конкретних корака како да максимално скратите вријеме чекања: 

  • Стандардни рок (Законски рок) за издавање личе карте је је 15 дана, али често буду готове за 7–10 дана.
  • Брза процедура: БиХ нема класичну „хитну“ личну карту као за пасош, али можете убрзати ствар тако што ћете имати спремну уплатницу прије доласка на шалтер.
  • Шта вам треба: Стара лична карта и доказ о уплати (18 КМ). Ако први пут вадите или мијењате пребивалиште, треба вам и извод из матичне књиге рођених и држављанство (не старији од 6 мјесеци, мада МУП сада већину података вуче по службеној дужности).

Ово је једини документ који законски можете добити „преко ноћи“.

  • Редовни поступак: Кошта 50 КМ (рок важења 10 година) и чека се до 30 дана (у пракси око 10–15 дана).
  • Хитни поступак: Пасош буде готов у року од 48 до 72 сата.
  • Цијена: Плаћате редовну цијену (50 КМ) + додатну таксу за хитно издавање (200 КМ). Укупно: 250 КМ.
  • Изузетак: Ако је у питању лијечење у иностранству, болест или смрт члана породице, уз доказ плаћате само редовну цијену (50 КМ) за хитно издавање.

Возачка се подноси одмах након што добијете личну карту (или потврду о личној карти). 

  • Рок: Обично буде готова за 7–10 дана.
  • Потребна документа: Љекарско увјерење (не старије од 6 мјесеци), захтјев који добијете на шалтеру и доказ о уплати (60 КМ).
  • Савјет за брзину: Прво урадите љекарски преглед, јер он одузима неколико сати, па тек онда идите у МУП.

ТРИКОВИ ЗА УШТЕДУ ВРЕМЕНА

Провјерите „СМС сервис“ МУП-а РС:

Пријавите се на овај сервис (слањем ЈМБГ на број 091 110 122). Систем ће вам сам послати поруку чим ваш документ буде одштампан и спреман за преузимање. Не морате ићи на шалтер само да бисте питали „је ли готово“.

Избјегавајте гужве: Највеће гужве су ујутру између 8:00 и 10:00 и током паузе за ручак. Најбоље је ићи око 14:00 часова.

Е-уплатница:Већину такси сада можете генерисати онлајн или путем мобилних апликација банака, чиме избјегавате чекање у редовима у поштама које су често поред МУП-а.

Важна напомена:За пасош и личну карту се не можете фотографисати „код фотографа“, већ се сликање обавља директно на шалтеру МУП-а приликом подношења захтјева.

  • Како да инвестирам у Републици Српској и да покренем свој бизнис

Процес регистрације бизниса зависи од тога да ли желите да будете Самостални предузетник (с.п.) или да оснујете Друштво са ограниченом одговорношћу (д.о.о.).

Ово је најбржи и најјефтинији начин, погодан за занатлије, трговину и услуге.

  • Гдје се региструје: У надлежном одјељењу за привреду ваше општине или града.
  • Трошкови: Такса износи до 30 КМ, уз додатне трошкове овјере докумената и израде печата (укупно око 80–100 КМ).
  • Рок: Рјешење се добија за 2 радна дана.
  • Документација: Фотокопија личне карте, увјерење из суда да вам није забрањено обављање дјелатности и доказ о уплати таксе.

Погодно за веће инвестиције и послове са већим ризиком (власник не одговара личном имовином).

  • Гдје се региструје: Путем Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ) – систем „једношалтерског пословања“.
  • Оснивачки капитал: Минимални капитал је само 1 КМ.
  • Трошкови: Нотарска обрада докумената, АПИФ такса (35 КМ) и објава у Службеном гласнику (7 КМ по реду). Укупно око 300–500 КМ.
  • Рок: Укупно око 3–5 дана ако је документација потпуна.

Република Српска има веома конкурентне пореске стопе у поређењу са ЕУ и окружењем.

  • Порез на добит (д.о.о.): Фиксна стопа од 10%.
  • Порез на доходак (с.п.): Стопа од 10% на остварени доходак.
  • Порез на додату вриједност (ПДВ): Стопа је 17% (јединствена за цијелу БиХ). Обавезан улазак у ПДВ систем је ако годишњи промет прелази 100.000 КМ.
  • Доприноси на плате: Кумулативна стопа доприноса износи 31% на бруто плату (18,5% за ПИО, 10,2% за здравство, остало за заштиту дјеце и незапосленост).
  • Неопрезиви дио дохотка: За 2026. годину, лични одбитак (неопрезиви дио плате) износи 1.000 КМ, што значајно растерећује послодавце и повећава нето плату радницима.

Инвеститорима су на располагању различити видови помоћи:

  • Инвестиционо-развојна банка РС (ИРБРС): Нуди најповољније кредитне линије за почетнике у бизнису („старт-ап“) са каматним стопама које су често испод тржишних, а средства се пласирају путем комерцијалних банака.
  • Завод за запошљавање РС: Редовно расписује јавне позиве за самозапошљавање (неповратна средства за покретање бизниса, обично око 5.000 – 7.000 КМ) и за запошљавање нових радника.
  • Министарство привреде и предузетништва: Додјељује подстицаје за увођење нових технологија и за повећање плата радника (враћање дијела плаћених доприноса).
  • Развојна агенција РС (РАРС): Пружа нефинансијску подршку кроз обуке, менторинг и помоћ у изради пословних планова.

 

Практичан савјет за почетак

Прије него што кренете у процес, посјетите портал Инвест ин Српска(www.инвестинсрпска.цом) . Тамо можете пронаћи детаљан „водич за инвеститоре“ и мапу индустријских зона које нуде посебне олакшице (бесплатне прикључке, нижу цијену земљишта итд.).

  • Како да се пријавим за здравствено осигурање и које врсте осигурања постоје?

Пријава на здравствено осигурање у Републици Српској врши се преко Фонда здравственог осигурања Републике Српске (ФЗО РС). Систем је постављен тако да готово сваки грађанин може бити осигуран по неком основу. 

У Републици Српској постоје двије основне врсте осигурања:

  1. Обавезно здравствено осигурање: Засновано на принципима солидарности. Омогућава коришћење пакета здравствених услуга у јавним и приватним установама које имају уговор са Фондом.
  2. Добровољно здравствено осигурање: Додатна опција коју нуде комерцијална осигуравајућа друштва. Омогућава већи стандард услуга, лијечење у приватним клиникама без упутница и покриће трошкова који нису обухваћени обавезним осигурањем.

Процедура зависи од вашег статусу:

Запослене пријављује послодавац. Послодавац подноси јединствену пријаву у Пореску управу РС. Ваше је само да у матичној пословници ФЗО преузмете своју електронску здравствену картицу (ако је већ немате).

Ако сте незапослени, можете се осигурати на неколико начина:

  1. Преко Бироа за запошљавање: Ако сте активни тражилац посла и редовно се јављате Заводу за запошљавање.
  2. Као члан породице: Ако је ваш супружник запослен, може вас пријавити као члана уже породице. Потребан је извод из матичне књиге вјенчаних и лична карта.
  3. По основу старости или статуса: Дјеца до 15 (односно 26 година ако се школују), труднице, породиље, лица старија од 65 година, те особе са специфичним обољењима имају право на осигурање чак и ако немају други основ, под условом да су пријављени Фонду.
  4. За самосталне предузетнике и пољопривреднике: Сами подносите пријаву Пореској управи и дужни сте да редовно уплаћујете доприносе (тренутна стопа је 10,2% на прописану основицу).

Од прије пар година, у Републици Српској су укинуте папирне књижице. Све здравствене административне радње иду преко електронске картице.

  • Гдје се добија: У најближој пословници ФЗО РС према мјесту пребивалишта, на основу увида у личну карту.
  • Важност: Картица се не овјерава физички сваки мјесец. Систем у болници или дому здравља аутоматски види да ли су доприноси уплаћени (чиме се „активира“ осигурање).

 

  1. Странци са сталним боравком: Осигуравају се под истим условима као грађани БиХ.
  2. Држављани Србије, Хрватске, Црне Горе… БиХ има потписане споразуме о социјалном осигурању са многим земљама. Ако сте осигурани у нпр. Србији, прије доласка у РС извадите двојезични образац (нпр. СРБ/БИХ 111) како бисте имали право на хитну медицинску помоћ.

 

Напомена за 2026. годину: Уплаћени доприноси су кључни за коришћење права, осим за дјецу, труднице и особе са тешким обољењима којима је држава гарантовала здравствену заштиту без обзира на уплате.

  • Како да се запослим у Републици Српској ако немам држављанство?

Поступак је дефинисан Законом о запошљавању страних држављана и лица без држављанства. Процес се разликује у зависности од тога да ли долазите из земаља са којима БиХ има посебне споразуме или као класични страни радник.

Да бисте легално радили, ваш будући послодавац мора за вас поднијети захтјев за издавање радне дозволе.

  • Гдје се подноси: У филијали Завода за запошљавање Републике Српске према сједишту послодавца.
  • Услов: Послодавац мора доказати да на евиденцији незапослених у тој општини нема домаћих држављана који испуњавају услове за тај посао (осим ако не спадате у категорије које су изузете од овог квотног система).

 

Документација коју ви достављате послодавцу:

  1. Овјерена копија пасоша.
  2. Диплома о завршеној школи (преведена и нострификована код Министарства просвјете и културе РС).
  3. Доказ о здравственој способности.

Радна дозвола сама по себи није довољна да боравите у земљи. Након што добијете радну дозволу, морате поднијети захтјев за одобрење привременог боравка по основу рада.

  • Институција: Службе за послове са странцима БиХ (Теренски центар Бањалука, Источно Сарајево, Бијељина итд.).
  • Трајање: Привремени боравак по основу рада се обично издаје на период до годину дана и може се продужавати.

Ако сте држављанин Србије, постоје одређене олакшице захваљујући Споразуму о специјалним паралелним везама и кретању на тржишту рада. Главне олакшице се односе на:

  • Процедуре су често убрзане, а за одређене дефицитарне струке и сезонске послове постоје посебне квоте које се лакше попуњавају.
  • Признавање диплома између РС и Србије је максимално упрошћено и брже него за остале земље.

У одређеним случајевима није вам потребна радна дозвола, већ само пријава боравка:

  1. Ако сте оснивач или суоснивач предузећа (д.о.о.) у којем обављате одређене послове.
  2. Ако сте кључно особље које је делегирала страна компанија.
  3. Ако сте волонтер, умјетник, спортиста или научник (на краћи период).
  4. Ако имате одобрен стални боравак у БиХ или сте члан уже породице држављанина БиХ.

Савјет – редослијед потеза:

  1. Пронађите послодавца који је спреман да прође кроз процедуру издавања радне дозволе.
  2. Послодавац тражи радну дозволу од Завода за запошљавање РС.
  3. Са радном дозволом идете у Службу за послове са странцима да регулишете боравак.
  4. Након одобрења боравка, послодавац вас пријављује у Пореску управу (осигурање)
  5. Корисни савјети:
  6. Нострификација дипломе: Ово је прва ствар коју треба да покренете јер може трајати неколико недјеља. Без признате дипломе у Министарству просвјете РС, послодавац не може предати захтјев за радну дозволу.
  7. Провјера квота: Сваке године доноси се одлука о квотама за запошљавање странаца. Неке гране (грађевинарство, ИТ, угоститељство) обично имају велике квоте.